Kako steci prijateljstvo

Dating > Kako steci prijateljstvo

Click here: ※ Kako steci prijateljstvo ※ ♥ Kako steci prijateljstvo

Hocu samo da ti kazem, da kao posljedicu imas interes za stupanje u prijateljske odnose s ljudima koji se razvijaju, misle i osjecaju na slican ili na isti nacin kao i ti.. Zašto je tako teško steći prijatelje? « Pa zašto bismo onda vi i ja? Zbog jednog slepog creva izgubio sam sve svoje teško stečene prijatelje.

A Lana i Tijana su se dogovorile da će jednom mjesečno otići na izlet kako bi nadoknadile to što se inače ne viđaju. Izbjegavajte potencijalne ne prijateljice Koliko god vi žarko željeli steći nove prijatelje, nemojte se ipak zbližavati s ljudima za koje naslućujete da bi vam mogli donijeti više problema nego li sreće, koliko god usamljeni bili. Na isti način postupajte kad vas netko nazove telefonom. A Lincoln je, ako se sjećate, u to doba života bio veoma oprezan i škrt na kritici. Jedno morate znati — ljudi koji ga imaju ostvaruju ciljeve, dok ovi drugi puštaju da oni ostaju nedosanjani san.

Nesretni Jim ostavio je za sobom ženu s troje djece i nekoliko stotina dolara ušteñevine. « Što bi se bilo dogodilo? No, suzdržite se u pokazivanju ljubomore. Dječak je bio vrlo mršav i uvijek je odbijao hranu.

Forum Klix.ba - Vremenom se mozda prestanes sa nekim druziti, a skontas se sa nekim novim.

Pozdrav svima Nisam bas iskusna po pitanju komunikacije na forumima, zanima me vase misljenje na temu 'sticanja novih prijatelja na fakultetu' pod tim 'prijatelj' mislim na nekog sa kim se druzenje ne bi zavrsilo i svelo samo na javljanje na fakultetu ili u prolazu na pozdravljanje uz ono standarno 'sta radis,kako si', znaci mislim na nekog sa kim bi se druzenje aktivno nastavilo... Na mom fakultetu svi imaju svoje grupice,zatvorene za nove ljude i poznanstva. Oni koji su i otvoreni,otvoreni su da npr. Imam i ja svoju grupicu ali otvorena sam za nova upoznavanja, cak postoje neki ljudi koje sam upoznala i sa kojima se cujem i normalno popricam ali opet ne postoji ta sloboda da dodju i sednu pored na predavanjima i da prosto krenemo aktivno da se druzimo posle,a i meni je glupo da krenem da insistiram, sednem pored njih, ni ja nekako nemam tu slobodu. Sa svima koje sam upoznala u dobrim sam odnosima, ali ne postoji ono pravo druzenje, vec eto poznanstvo, izuzetak su 4,5 osoba sa kojima sam stalno. Kod nekih verovatno i postoji zelja, ali nekako su nesigurni,a drugi kao da im je super u grupicama sa troje ili cetvoro ljudi koje znaju od ranije i ne pokazuju znake da bi se upoznavali. Molim vas samo nemojte da mi pisete da pridjem ljudima odjednom, da se predstavim i slicno jer mi to izgleda i napadno i glupo bi mi bilo, ne bih bila to u stanju da uradim.. Mi smo u prvoj godini imali grupu od bukvalno 10 ljudi i druzili se stalno i sve. Po meni je to bezveze, cim jedan fali neko se nadje pametan da ga ogovara itd. Ne pricamo o svojim problemima, ne zalimo se na nesto kad nam je tesko... Ti si za njih jedno mesto vise na budzetu, potencijalno ces mozda ti dobiti posao, oni ne... Sto se tice upoznavanja, ne znam koja si godina, verovatno prva. Ako imate zajedno vezbe, imacete neke zadatke u parovima verovatno, pa ces tako uspeti da odtvaris kontakt. Meni se baš sviđa što ne pričam o svojim problemima i ne zalazim baš duboko ni u svoj ni u njihov život, sviđa mi se neka distanca. Zanimljiva tema, ne znam šta bih ti rekla, rekla si da imaš već neku svoju grupicu. Meni je najgore kad sam bila skroz sama mada ih, ni to nije strašno , ne možeš se družiti sa svima a prava prijateljstva se ili dese ili ne, ne forsiraj ni sebe ni druge. Tako se bar meni čini. Meni se baš sviđa što ne pričam o svojim problemima i ne zalazim baš duboko ni u svoj ni u njihov život, sviđa mi se neka distanca. Zanimljiva tema, ne znam šta bih ti rekla, rekla si da imaš već neku svoju grupicu. Meni je najgore kad sam bila skroz sama mada ih, ni to nije strašno , ne možeš se družiti sa svima a prava prijateljstva se ili dese ili ne, ne forsiraj ni sebe ni druge. Tako se bar meni čini. Vezbe imamo ali ja opet sedim sa 3 ili 4 drugarice, oni koji sede ispred ili iza sede takodje u slicnom sastavu nista ni tada i niko ni sa kim ni ne prica osim sa onima koje vec poznaje. I ako se desi neki kontakt to je davanje odgovora na neko pitanje informativno i to je to.. Kod onih za koje primecujem da imaju neku nelagodnost da ostvare kontakt a hteli bi, ne znam kako da odreagujem, i kod mene je tako. A postoje i oni koji izgledaju totalno nezainteresovano za upoznavanje sa bilo kim. I opet kako od toliko ljudi da procenim ko spada u prvu,a ko u drugu grupu.. Prosto mi bude neprijatno da progovorim. Ako je 10 osoba u drustvu, tracanja i ogovaranja mora biti, nebitno da li su to kolege sa faksa koje znas nekoliko mjeseci ili drustvo koje znas godinama i sa kojim se inace druzis. Takodje, kao apsolvent, ne bih se slozila da se sve gleda kroz konkurenciju. Ja imam i kolege i koleginice sa kojima sam u odlicnim odnosima i sa kojima mogu porazgovarati o problemima, za koje znam da ce mi pomoci, nebitno da li je faks ili nesto privatno. Vjerujem da ima onih koji zele takmicenje, ali se to lako moze prepoznati i jednostavno se udaljite od tih osoba. Znaci, sve je do toga u kakvo drustvo upadnete, ako vam se ne svidja ogovaranje i takmicenje-bolja sam od tebe, distancirajte se. Ono sa cim bih se slozila jeste da ne trebas nista forsirati niti nametati, kako ide neka ide. Vremenom se mozda prestanes sa nekim druziti, a skontas se sa nekim novim. Edit: Tek ste prva godina, upoznajete se, vremenom ce to biti drugacije. Bas je na prvoj godini bilo 170,ja sam se druzila sa jednom devojkom, kada sam uvidjela da mi ne odgovara, promijenila sam drustvo. Na trecoj godini, gdje nas je bilo 70ak, smo se bas zblizili i svi smo bili okej, nije bilo nekih grupica na predavanjima.. Naravno, ne znaci da sam se sa svima aktivno druzila, ali smo se lijepo svi slagali na faksu. Opusti se, tek si na pocetku. Činjenica je da su novije generacije malo zatvorenije za druženje. To sam primetio po novim generacijama kolega, koje mi se uvek čude kako smo mi kao generacija funkcionisali, a kako oni uopšte ne funkcionišu. Njihove grupice čine 2 ljudi. Što se tiče mog ličnog iskustva sa fakulteta doduše, bilo nas je daleko manje od 500 na godini , ali samo treba da pustiš da stvari idu svojim tokom. Što su rekle članice iznad, pola godine je prekratak period. Nas 15 iz srednje škole je upisalo stomatologiju te godine, pa smo se mi u početku družili, jelte, poznavali smo se, pa je bilo logičnije da se prvi period držimo zajedno. Evo, danas, nakon diplomiranja, moje društvo sa fakulteta se svelo na 4-5 jako bliskih ljudi 10tak ok ljudi, sa kojima mogu popiti kafu i popričati, ali ne baš sada da im otkrivam sve svoje tajne i pričam o svom životu i problemima. Među njima je najmanja onih koji su išli sa mnom u srednju školu. Sa novim kolegama sam počeo da ostvarujem odnos tek krajem godine, kad je došlo proleće, više druženja vani, manje čitaone i zatvaranja u stanove tada još nisu bili popularni androidi, facebook, a o twitter-u i intagramu da ne pričam. Jednostavno nisam ništa i nikog forsirao. I tih 3-4 ljudi koji su mi jako, ali jako bliski, nisu iz iste ekipe, da se tako izrazim, ne druže se međusobno, osim kad ih ja sastavim na jednom mestu. I kod nas su postojale ekipice na fakultetu, grupacija ljudi koja se međusobno druži. Ja sam bio deo više ekipa, i to samo zato jer sam se družio sa nekim iz te ekipe, pa se tako zadesi da izađemo zajedno. Uvidećeš to i sama, vremenom. Uči, kreći se među ljudima. Biće tu ispita, susreta u gradu, svega. Sa nekim kolegama sam počeo da se družim tek nakon što obnove godinu, sa nekima u menzi. Interesantno je da moj najuži krug ljudi sa faksa nikad nije bio sa mnom u grupi na vežbama kad smo počeli druženje. Kad ih vidiš pozdravi ih. Kad si sama, pridruži im se. Pitaj nešto o fakultetu, vežbama i postepeno pređi na neke druge životne teme. Prenesi neko iskustvo od starijih kolega, šta si čula. I mi smo tako počinjali. Pa pitaš ljude odakle su. Ako su iz nekog manjeg mesta, a znaš nekog od tamo ili si bila tamo, pomeneš to. Ako nikad nisi bila tamo pitaš kakav je grad, selo, kako im se čini grad u kome studiraju. Pitaš jel žive u iznajmljenom stanu ili domu. Ako su u domu, prokomentarišeš da si čula da je pravi studentski život u domovima, pijanke, žurke. Kreneš od najbanalnijih stvari. I pusti vreme da radi svoje. Meni da neko priđe odmah o svojim problemima sa dečkom, devojkom, roditeljima, drugim prijateljima, a pritom ni dve reči nismo pre toga razmenili, zapitao bih se da li je taj ok sa sobom. I godinu dana je kratak period da sa nekim postaneš bliska i da mu veruješ doslovno. I ja imam ovakav problem, vanredan sam student pa ne idem cesto na fakultet, vrlo retko sam tamo pa mi je tesko da nadjem prijatelje a i plus sam obnovila godinu. Imala sam nekoliko prijatelja prosle godine, Kristijan i njegovi drugovi. Sa Kristijan jos uvek kad god se sretnemo pricamo nekad i vise pola sata, a ti njegovi drugari uvek se maknu i onako su mi bili odvratni -. Sa njim sam ok, ali sad je on drugu godinu a ja opet prvu. Upoznala sam jednog prijatelja zove se Grigor ali rekao mi je da zeli vise nego prijateljstvo, pa sad gledam da odrzim nekako ovo prijateljstvo. Bas pred neki dan bili smo zajedno na ispit, posle bili na kafe i lepo se proveli. Bas mi se dopada kao prijatelj ali kao prijatelj samo. Pa posto ovo prijateljstvo nam je na staklenim nogama ja bi zelela da upoznam vise ljudi iako je teze jer dolazim za ispite, nisam neki zatvoren tip, komunikativna sam i pozitivna. Imam neke na fejsu pomazu mi salje mi materijali, znaci na faksu nije toliko ogromno neprijateljstvo kako sto su napisali clanice gore, pomazu mi nemogu da se pozalim. Мој пост се не тиче теме Како стећи нове пријатеље на факултету, већ уопште односа који се развијају између особа на факултету. Као и у претходном циклусу, и сада сам посвећена студијама, редовна сам на предавањима, учим, трудим се да одрађујем све на вријеме. Предмет на којем се раде задаци... Била сам на свим вјежбама. И колегиница са факултета је била. Пожалила ми се да не разумије материју и замолила ме да јој неком приликом ако будем могла појасним. Рекла сам да хоћу. Договориле се ми и отишле у кафић, и ја јој објашњавала и задржале се преко 2 сата. Остале би ми и дуже да ја нисам рекла кад ми је кући ручак. Мало ме је тада с њене стране зачудило то што је било очигледно да она није ни завирила у свеску прије мојих инструкција. Ја сам очекивала да ће знати неке основе, а она није имала појма. Као да је чекала да јој ја сву памет улијем у главу. Као што рекох, била је на свим вјежбама к'о и ја, и све је имала лијепо записано у свесци, али је свеједно записивала на један папир све шта сам објашњавала иако сам јој рекла да је то све на вјежбама већ записала. То ми не би представљало проблем да убрзо када се приближио испит није почела да ми инбокс затрпава питањима везаним за те задатке. У почетку сам одговарала на сва та питања, а онда сам себи рекла да уопште нисам дужна толико времена издвојити за некога ко чека да му се све сервира. Студије сам прихватила озбиљно и одрекла се, рецимо, свакодневног слушања појединих јутјубера, а сада се појави неко ко би свакодневне инструкције за џ. Поруке бих игнорисала, не бих улазила у пошту коју је она послала чекало би неколико порука да не би видјела да је прочитано, а кратко бих одговорила тек сутрадан или након 2 дана. Једна те иста питања ми је постављала у више наврата. Чак ми је једном напоменула да јој још нисам одговорила шта ме је питала, као да је мени дужност да јој одговарам. Када сам је питала да ли колегиница са факултета са којом је ближа него са мном зна те задатке, одговорила ми је да не зна зна ли ова. А ја знам да је и та била активна на вјежбама и чинило се да је упућена у материју. Како се постављате у оваквим ситуацијама, а да не будете у тој вашој академској групици окарактерисане као лоше колегинице, особе које не желе да помогну...? Да ли љубазно рећи да немам времена, да сам заузета и сл. Већ имам ружна искуства везано за помагања другима. Бивша колегиница, из прошлог циклуса студија, којој сам у једној прилици објашњавала неку материју ме је без пола пардона скинула са листе пријатеља на ФБ чим више нисмо дијелиле слушаоницу на факултету. У то вријеме је тек била дошла са села у град, а данас је удата у метрополи, Београду. Претпостављам да се много лакше човјек сналази кроз живот када се лакта и спријатељи са сваким за кога процијени да би му био од користи, а затим га елиминише из свога живота чим више не види интерес. Како не допустити да будете овца коју ће сви да шишају, а да вас не оцрне па да вас сви лоше гледају?